Сваког дана сам тихо пазио на девојчицу која се спуштала бициклом низ брдо на путу до школе и из ње. Била је као анђео. Она није крива. Ако ништа друго, то је било зато што је била превише лепа. Одгајао сам је пажљиво као полирање драгог камена. Молим те немој ме мрзити. Твој шупак је моје једино уточиште. Уточиште је место где има смисла у чињењу злочина.